Pronalazak točka uneo je ogromne promene u čovekov život. Ova naizgled jednostavna naprava omogućila je lakši prevoz ljudi i robe, što je u vreme kada je nastala, u metalnom dobu, znatno olakšalo svakodnevni rad. Ovaj pronalazak pokazao se i kao presudan za razvoj saobraćaja i raznih prevoznih sredstava koja su omogućila ljudima da putuju svetom…
Prema sačuvanim istorijskim podacima, prvi točkovi bili su kružnog oblika i potpuno ispunjeni drvetom, s izuzetkom otvora u sredini u koji je stavljana osovina. Prva kola koja su ljudi napravili bile su dvokolice, koje su često korišćene u ratovima i borbama u areni. Ova kola u početku su vukli magarci, a kasnije konji.
Tvorcima prvih točkova smatraju se Sumeri, narod koji je živeo u Mesopotamiji u četvrtom milenijumu pre naše ere. Njihovi točkovi bili su od drveta, a kasnije su im dodavana metalna ojačanja. U gvozdenom dobu, negde oko 1.400 godina pre naše ere, točak je promenio izgled. Umesto punog kruga od drveta, dobio je prečke koje su spajale centralni krug sa spoljnim, kao i metalna ojačanja, koja su sprečavala lako lomljenje ove naprave. Točkovi u staroj eri bili su uglavnom veliki i grubo obrađeni.
U vekovima koji su usledili ljudi su otkrili da glačanjem spoljašnjeg kruga točka i pravljenjem ovih naprava od jačih materijala, poput gvožđa, dobijaju na brzini, ali i izdržljivosti kola u toku vožnje. Dugo vremena, sve do pronalaska novih materijala, čovek je koristio kombinaciju drveta i metala za izradu točkova i vekovima su oni izrađivani ručno. Zahvaljujući točkovima, u stolećima koja su usledila ljudi su prelazili kočijama na stotine kilometara. Točkovi su se koristili i na drugim sredstvima za prevoz – konji su vukli velike vagone, poput tramvaja na šinama koji su ležali na točkovima, dok su bicikli, prvo sa dva različita točka, a kasnije jednaka, postali glavni vid prevoza u mnogim gradovima širom sveta.
Sada, više nego ikada zavisimo od ovog jednostavnog, ali mozda najvaznijeg, čovekovog izuma.